Postoje prakse koje ne uče um,
već bude ono što je oduvek znalo.

Ova meditacija je inicijacija u intuiciju —
ne kao „šesto čulo“, već kao duboko unutrašnje vođstvo koje dolazi iz centra bića.

Sedimo uspravno, stabilno, ukorenjeno u telu.
Ruke miruju na kolenima, dlanovi okrenuti ka nebu,
prsti u mudri koja zatvara rasipanje energije i vraća je sebi.

Pogled je mekan, usmeren ka vrhu nosa.
Disanje tiho.
Um polako gubi potrebu da vodi.

Centralni deo ove prakse odvija se kroz rad sa jezikom i gornjim nepcem —
naizgled jednostan, a izuzetno snažan energetski ključ.
Kako se jezik povlači unazad i pritiska nepce,
aktivira se duboka veza između nervnog sistema, hipofize i intuicije.

Posle nekoliko minuta, javlja se osećaj težine u čelu —
znak da se energija preusmerava,
da se unutrašnji kanali bude.

Ova meditacija ne radi silom.
Ona radi precizno.

Redovnom praksom razvija se unutrašnja stabilnost,
sposobnost da ostanemo prisutni i mirni čak i u trenucima snažnih emocija.
Posebno — u stanju besa.

Jer, kako je govorio Yogi Bhajan:
onaj ko može da upravlja sopstvenim gnevom,
može upravljati sopstvenim životom.

Ovo je praksa buđenja.
Povratka sebi.
I sećanja da već znaš.